Bez granica nema roditeljstva. To je naš posao, naša odgovornost. A ipak se svi suočavamo sa izazovom postavljanja granica. Zato se nadam da će vam ovaj tekst dati novi pogled na granice i tako vam olakšati njihovo sprovođenje.

Znate da su granice jako važne. Ali da li znate da deca imaju veliku korist od vaših granica? Ne samo osećaj sigurnosti koje im granice pružaju, već i model kako oni sutra da postave granice prema drugima.

Želite da vaša deca nauče da postave granice prema vršnjacima i svima ostalima?

Želite da umeju da se zauzmu za sebe?

Onda je potrebno da im pokažete kako.

Zato se nemojte plašiti da postavite granice, jer ne želite da se vaše dete plaši da ih postavi.

I stoga izbegavajte ove 3 greške: 

1. Popuštate jer ne želite da se suočite sa reakcijom deteta

Očekujete izliv emocija, neprihvatanje granice, histeriju, bes i onda je lakše popustiti, preći preko granice. Međutim svaki put kada pređete preko granice koju ste postavili vi se osećate nervozno, besno, napeto, ozlojeđeno.

I bespomoćno. I onda vičete i pretite.

Sada je vreme da se suočite sa svojim osećanjima i da ih prihvatite. Hrabrost je uraditi nešto uprkos strahu.

2. Čekate da dete prihvati granicu, da se složi sa vašom odlukom

Rekli ste „Prošao je jedan sat i vreme je da ugasiš crtani“. Dete vas moli za još pet minuta, ljuti se, ne želi da ostavi. Vi pokušavate da objasnite vašu granicu i zašto je važna, pričate i čekate da dete kaže „U pravu si, gasim.“ Što se ne dešava.

Ohrabrujuće vesti: Vaše dete ne mora da se složi sa vašom odlukom!

Vaš zadatak je da sprovedete granicu akcijom, a ne rečima.

Zato umesto da ulazite u rasprave recite „Prošao je jedan sat i vreme je da ugasiš crtani. Ako ti ne možeš, ja ću to uraditi umesto tebe“. Zatim uzmete tablet ili ugasite TV.

Da li će dete imati reakciju nakon toga? Najverovatnije da hoće. I to je u redu. A zašto je to u redu saznaćete kroz grešku broj tri.

3. Smatrate da dete ne treba da se ljuti. Ne dozvoljavate deci da izraze svoja osećanja.

Dete ima pravo na svoja osećanja.

Dete ima pravo da kaže da se ne slaže sa vašom granicom.

Dete ima pravo da kaže da želi nešto drugačije.

Ako se ljutite na dete kada ne prihvati vašu granicu, kada kaže ne, kada se pobuni i zauzme za sebe, šaljete mu poruku da je poslušnost ono što se ceni i da nije poželjno suprotstaviti se autoritetu.

Suština je da naša dece ne treba da diktiraju naše granice niti mi treba da diktiramo njihova osećanja.

To je ključ za uspešne granice.

Da znate da je vaš zadatak da sprovedete granicu, ali ne da kontrolišete detetovu reakciju. U redu je da se dete ne slaže, u redu je da se ljuti. To ne znači da je dete loše niti da ste vi loš roditelj.

Kada se oslobodite uverenja da dete treba mirno da prihvati granicu i kada znate da kroz postavljanje granica vi učite dete da postavi svoje, dobijate prostor za saosećanje. Saosećanje prema sebi „Da, granice su teške. Nije lako biti sad u mojoj koži.“ I saosećanje prema detetu „Teško je i njemu, jako mu se sviđa taj crtani i ne želi da prekine.“

Saosećanje vas drži u smirenom stanju što vam pomaže da ostanete dosledni sa vašom granicom.

Vi ostajete dosledni, granica ostaje, dete doživljava razočarenje. Kroz saosećanje i razumevanje detetovih emocija vi mu pomažete da ih procesuira na zdrav način. Njegovo razočarenje prelazi u tugu i prihvatanje.

I na kraju ste dobili još jedan benefit granica, učenje dece da procesuiraju razočarenje što jača njihovu emocionalnu otpornosti.

Ne morate da se osećate nesigurno, zbunjeno i ne morate da osećate krivicu. Mogu vam pomoći da preokrenete stvari, povratite svoje samopouzdanje i budete najbolja podrška za svoje dete. Kontaktirajte me danas i zakažite besplatne konsultacije u trajanju od 20 minuta.