Roditelji, moramo biti mudri!

 

Mi smo ti koji moramo učiti, voditi i štititi svoju decu.

Mi smo najveći eksperti za svoju decu. Da, više nego ikada potrebno je da učimo, da se informišemo, ali ne smemo zaboraviti na svoju intuiciju, na svoj zdrav razum. Mi smo ti koji jednim pogledom na dete možemo videti skriveni signal u njegovom pogledu, pokretu, gestikuaciji i prepoznati da ga nešto tišti, da ima problem. Mi poznajemo svoju decu.

Mi znamo koje vrednosti želimo da im prenesemo, koje životne lekcije želimo da ih naučimo.

Ali danas, kada su opasnosti tako blizu, lako dostupne i mnogobrojne, moramo biti mudri, moramo promeniti način komunikacije sa našom decom, moramo promeniti način na koji ih učimo i vodimo i za to moramo iskoristiti naše najjače oružje, ono što nam je priroda dala, naš odnos sa decom.

Deca se prirodno okreću prema izvoru autoriteta, topline i kontakta, to je urođeni instinkt. Deca se rađaju potpuna zavisna i na nama je da zadovoljimo njihove fizičke, emocionalne i psihološke potrebe.

Potrebe svakog deteta su potreba za bezuslovnom ljubavlju, poštovanjem, razumevanjem, pripadnošću, fizičkim kontaktom, da znaju da su nam bitni, važni, prisan odnos -da znaju da ih poznajemo, da mogu sa nama podeliti svoju ranjivst, da od nas traže pomoć i utehu.

Da li uskraćujemo nežnost i naklonost deci kada se ponašaju neprimereno da bismo ih naučili lkciju? Da li se plašimo da ćemo ih razmaziti ako ih zagrlimo kada plaču? Da li se podsmevamo njihovim manama? Da li samo držimo predavanja i monologe? Da li ga odmah kritikujemo kada nam dete kaže da je uradilo nešto što nam se ne sviđa?

Malo po malo, ovakva komunikacija sa decom pravi pukotine u našem odnosu. Dete počinje da veruje da ga roditelj ne razume, veruje da mu drugi želi bolje, da ga drugi razume i shvata.  Dete ne želi, ne prihvata savet od roditelja i okreće se prema vršnjacima, uzima njihove vrednosti. A ko diktira te vrednosti?

 

Dete, a i odrasla osoba, koja nema oslonac, bazu, sigurnu luku postaje individua laka za manipulaciju. Zato moramo čuvati porodicu. Porodica mora biti sigurno mesto za našu decu, mesto gde pripadaju, gde su poštovani i voljeni, gde mogu biti nesavršeni, gde ne treba da zasluže poverenje, niti urade nešto da bismo bili ponosni.

Zato u svakoj interakciji sa decom moramo biti svesni našeg dugoročnog cilja, a to je konekcija, jak odnos sa decom, jer to je ono najvažnije što imamo, to je ono što nam daje moć uticaja.